Ne bijaše me dugo

Mada to ko zna, možda i jedte samo u nekoj drugoj formi. :O)

Glavni razlog mog odsustva je operacija masnog tkiva, pre nedelju dana koje me je malte ne ubilo u pojam. Najviše zbog toga što sam svo vreme posle operaciji ležao gajbi i smarao se. Nisam preterano bio na netu jer sam skidao snimak Super Bowla, to je bio moj poslednji tracker sa lokitorrenta. Goddamn MPAA je ukinuo sajt, da taman su počeli da ga maksimalno sređuju, koliko znam dobili su nekih 40k$ donacija za borbu protiv sudova, malo je bezveze ali jebiga, najverovatnije će baja završiti u zatvoru, što je smor, ali jebiga, da je štetio industriji, štetio je, i ja štetim, i da mene uhapse, jebiga, to je to, lopov sam, radim protiv umetnika.

Evo za jedno pola sata krećem na prvo predavanje na faxu, prošlog ponedeljka su počela predavanja, ali ja sma jeli bio sprečen. Da zbog operacije sam obrijao glavu, ali sam ostavio malo kose u vertikalnoj liniji zulufa, tako da sada izgledam kao neki turčin, zovi te me Sadim Sabajle. Heh, taj fazon sa Sadin Sabajle sam koristio za opis Kozaka u Gameru, bilo nekad. ...
Ajd, ništa, ja malo da ponovo pokrenem svoj blogić, možda ispišem nešto zanmiljivo danas ponovo, pošto imam samo jedno predavanje tudej.

Elem

Sada došao iz teretane i po običaju nije mi dobro. Vraćao sam se sa Nemanjicom-drugarom i posle treninga smo počeli da se smejemo ki blesavi na neki glup fazon. On stvaio kapu sa onom uzicom otpozadi, i stvarno je izgledao detinjasto, ja mu kažem "6 godina.", on napravi klepavu neku facu i "Još mi samo propeler na glavi fali". Ja u tom trenutku skrenem pogled, on mi kaže da pokušam da ja yavrtim propeler na svojoj glavi, kako sam krenuo ka temenu, tako sam osetio da sam dva sata bio u teretani, ruka mi je završila u predelu slepoočnice i tu sam zavrteo propeler. I tu smo počeli da se smejemo ko nenormalni. Joj, bilo je bolno toliko se smejati.
I nebitno, posle sam nešto počeo da razmišljam, obično kada sam opako umoran, dosta lako se nasmejem. Za to imam dve teorije:

1. Da prosto se prosto neki enzim luči dok se smejem i da mi pomaže da oporavim telo od prethodnih napora. Mada opet uvek se osećam umorno, posle partije smeha....
2. Da ono, shvatam besmislenost i glupavost svih stvari oko sebe i da od toba počnem prosto da se kezim. Upravo zato oduvek sam verovao da su scenaristi za komedije, prave dobre cinične komedije, jako, jako umorni ljudi.
   

Naravno meni je mnogo zanimljivija ova druga teza.
Eto, pričao bih malo o animeu danas ali sam umoran, i treba da radim starogrčki večeras, mada mislim da ću samo leći da spavam.

Put yor lights on!

Slušam neki Jazz and Bass Sesion LP Performance Part 1 (neki :D ), i neki baja viče put your lights on! Tako da, ono opušteno, to je samo naslov, a sadržina, videćemo.

Prošao mi rođendan, manje više sam zadovoljan, završio sam sa 3k dinara u džepu i sada planiram kako da ih _mudro_ potrošim. Verovarno ću deo baciti da se iznapijam sa ortakinjom koja mi je poslednja dva puta plaćala piće kada smo se viđali. Sram da me bude. Šta ja znam, malo mi je život krajnje čudan, nekako, počeo je da se svodi na treninge, fax i po neko viđenje sa ortacima. To je najviše ja mislim jer nisam spokojan.
Hell no! Ja nisam nikako spokojan, barem na neku distancu od 6 meseci. Prvo, moram da vidim šta će biti u vezi nekog problema sa travom koji smo imali Kova, Nona i ja (uskoro, možda danas kasinje, post o toj stvari), pa onda tu je fax, pošto nema teorije da dam latinski, neznam na koji način ću uspeti da upišem filozofiju, i to još na budžet. Neznam, ni sam nisam siguran u vezi dosta stvari u svom životu, ali valjda ću za mesec dva imati šanse da kažem nešto dobro u vezi svog života.

Juče mi je bio krajnje zanimljiv dan, mada realno malo produktivan. Prvo u IMRu ceo dan sam samo vežbao shotgun snep. Znači da kroz noge probacim loptu quarterbacku. Izuzetno je naporno stajati po 15 minuta u stavu i pokušavati da se koncentrišeš na snep. Išlo je OK, mislim da ću za jedno 5-6 treninga totalno ovladati tim pokretom, mada gledam i centri u NFLu prvo pogledaju kroz noge, pa tek onda bace. Ma biće sve u redu, samo da ne bacam loptu u noge QBu i sve je bombona, za početak. Posle treninga sam odmorio se gajbi, a posle sam otišao na Cerak da kod ortaka Venoma da završimo snimak finala. Ispalo je razočaravajuće, od tri četvrtine koliko je ostalo mi smo uradili jednu. Moram da smislim način da ceo posao završim gajbi. Eh da, juče mi je ondak došlo jedno naravučenije u glavu, ništa, NIKAD kampanjski. Krajnje je naporno i ja prosto nemogu da izdržim taj ritam.

Moram da smislim način da zaradim jedno 50-ak evra da ponovo uzmem mob, teo bih Nokiu 3110i, fino mi leži a i nedostaje mi ono Cicada zvono.
Pih kakav sam luzer, ni mob nemogu da sačuvam ...

Srećan mi rođendan!

Evo, danas napunik :) celih dve decenije i frtalj. Opasno zvuče ove dve decenije. Da vam iskreno kažem ja imam problem sa doginama, ja idalje na neki način živim u 2000oj. Sve od Y2K pa na dalje mi dođe kao nešto opasno blizu, a evo odatle pa do danas je prošlo ... pššššš ... 5 godina. Zastrašujuće.
Videćemo šta ću da radim za svoj 21 rođendan, imam prepodne da završavam neka dokumenta, pa ćemo videti koliko ću imati snage za dalje.

Što se tiče god dammit lopova, od njih ništa. Kao utehu sebi sam rekao da će mu se jednog dana deseiti nešto jako loše, a tog jutra ja ću se probuditi sa osmehom na licu.
Ništa, petak je počeo ja malo drljam u After Effectsu ali se nadam da će mi se prispavati uskoro.

Me

Lopovi

God dammit, juče sam bio opljačkan i to najstrašnije.
Mislim najverovatnije je moja krivica pošto u teretani ovog tipa sve te stvari od vrednosti se ostavljaju kada ulaziš u teretanu. To ja obično i radim, ali eto, nisam u trenutku razmišljao, snego ovo ono, lepo vreme ... ostavim stvari u svlačionici, kada se vratim nema ih ...
Ne bitno preuzeo sam sve logicne korake u nadi da cu provaliti lika, imamm neki clue, ali jebiga, nemogu ljude da napadam samo jer mislim da su mi oni ukrali stvari.
Ono što mene brine jeste činjenica da ljudi to rade. Znaš tog lika koji mi je uzeo stvari u terenani sam sigurno video, a on mi zavuše ruku u džep, to me pomalo ubija, ima ljudi koji su prosto, zli.
Znaš, nije to ono svet niej crno beo, već eto svako ima svoje nijanse. Ne možda u ovom svetu nema dobrih ljudi, 100000% dobrih, onih baš čistunaca, ali da ima krvnika ima!
Što je najgore taj lik je uključio moj mob, i troši mi kredit, čim probam da ga pozovem on mi spusti slušalicu. Smrad. Pored toga ukrao mi je i novčanik gde su mi sva dokumenta i uputi za bolnicu (idem da skidam masno tkivo sa glave), i propusnica i jebeih 50 dinara ... Strašno, poslao sam mu poruku da mi barem vrati dokumenta ako ima trunku nečega, stvarno mi nisu jasni takvi ljudi, idem, nemogu više da se nerviram.

New Year =

Evo, nas prošo još jedan Novak. I šta vam osta je na kraju, mamurluk od Nove Godine, poluprazni džepovi, neki sex, neka privatna emocija, beside toga? Ništa.
U Novu Godinu sam ušao a nisam ništa ni osetio. Komp je gajbi verovatno škljocnuo, 31.12.2004, 23:59, klik, 1.1.2005, 0:00. I to je to. Ja sam se ovih dana verovatno previše sekao da bih sada nešto, kao Nova godina ... puno sreće zrdavlja. Ma smor. Kažem vam, najpametnije su bile dve vrste ljudi, oni koji su izašli na trgove, nisu dinar dali nekim tipovima za svoje druženje (porez je naravno druga stvar) i oni koji su oko 12 legli da spavaju. Zašto?
E neka to bude tema za do sutra :)